Popularni dnevni list “Danas” na sajtu objavljuje veći deo sadržaja papirnog izdanja, podeljen na sekcije; većina važnih vesti smeštena je u sekciju “Hronika”, što nije baš uvek pregledno, jer vest treba tražiti na više stranica, kroz ne baš pregledne frejmove. Arhiva starih brojeva se proteže do novembra 1999. godine, a sajtu bi dobro došao mehanizam za pretraživanje. Ipak, ono najvažnije je tu: sadržaj.

Glas javnosti već nekoliko godina na Web-u objavljuje veći deo sadržaja svog papirnog izdanja. Na naslovnoj strani su vesti dana sa linkovima ka člancima, dok je ostatak tekstova grupisan u rubrike “Politika”, “Tema”, “Ekonomija”, “Ljudi i događaji” itd. Kada kliknete na neku od rubrika ispisuje se najvažnija vest kao i spisak linkova ka ostalim vestima. Postoji arhiva od početka 1999. godine, ali ne i pretraživanje starih brojeva. Najlepše je što se vesti publikuju u večernjim časovima prethodnog dana, čak i pre nego što novine izađu na ulicu.

Prema “Nedeljnom telegrafu” je malo ko ravnodušan – često ih optužimo za senzacionalizam i publikovanje (veoma) neproverenih vesti, ali kad objave neke ekskluzivne fotografije (znate već čega), nema vam druge nego da se mašite za novčanik… ili za Web browser. Internet izdanje “Telegrafa” objavljuje najvažnije tekstove iz broja i arhivu starih brojeva (od aprila 2001), dok za godišnji pristup kompletnom sadržaju treba platiti 105 DEM.

Sajt koji već godinama daje primer drugim časopisima. Praktično kompletan sadržaj “NIN”-a pojavljuje se na Web-u kada i na kioscima, članci su podeljeni po rubrikama i prezentirani u formi prijatnoj za čitanje, i pored neobične crvene pozadine. Veliki kapital sajta je arhiva starih brojeva “NIN”-a koja se proteže do maja 1996, a čitav taj sadržaj može se (elementarno) pretraživati, mada to pretraživanje ima i svojih “bubica”.

Prve crnogorske nezavisne elektronske novine uobičajenim sadržajima nastoje da privuku korisnike Interneta. Pored dnevnih informacija, naći ćete i niz komentara, reagovanja, prepiski, zanimljivosti iz zemlje i sveta… Za razliku od Cafemontenegro-a koji je namenjen pre svega Internet populaciji, Pcnen nastoji da privuče širu publiku koju interesuju aktuelna zbivanja, ali i kompetentni komentari…

Sajt časopisa “PC” je tokom 2001. godine temeljno redizajniran, uz primenu novih Web tehnologija – umesto fiksnih stranica, sada se svi sadržaji generišu iz SQL baze podataka. Time su stvoreni neophodni uslovi za često ažuriranje, koje se za sada svodi na povremene domaće vesti – glavninu sadržaja i dalje čine tekstovi iz časopisa “PC”, kao i opsežna arhiva starih brojeva, koju možete pretraživati po rubrikama, autorima i ključnim rečima ili po frazi koja se javlja u apstraktu. Na sajtu ćete naći i informacije o specijalnim izdanjima i drugim projektima PC Press-a.

Sajt našeg najstarijeg dnevnog lista možda nije grafički bogat, ali su posetioci već u večernjim časovima u prilici da pročitaju veći deo članaka iz “sutrašnjih” novina. Na prvoj strani su nadnaslovi i naslovi članaka, kao i linkovi ka tekstovima, a arhiva se prostire do jula 2000. Tokom ove godine u priličnoj meri je ubrzan odziv sajta, ali opcija pretraživanja još nije realizovana. Eto posla za 2002…

Zanimaju vas informacije iz Crne Gore? Sajt podgoričkih “Vijesti” se ažurira više puta na dan, a uz vesti dana postoje sekcije Politika, Društvo, Balkan, Svijet, Mediji, Kultura, Sport… Sajt ima dobro organizovanu arhivu (za 2001. godinu) koja se efikasno pretražuje po datumima, dok je pretraživanje po sadržaju, izgleda, ograničeno na vesti za tekući dan.

Iako jedan od aktuelnih marketinških slogana kaže “Ne slušajte meteroologe”, vremenska prognoza je jedan od sajtova koje verovatno otvorite čak i pre nego što ste pogledali kroz prozor. Glavni adut ovog sajta je petodnevna prognoza za Beograd, koju prate i razni specijaliteti kao što su prognoze za skijaše (zimi) i kupače (leti), statistike, podaci o poziciji ozonske rupe i linkovi na druge meteroološke sajtove. Posle višegodišnjek praćenja, možemo da kažemo da su dnevne temperature “pogođene” skoro uvek, dok oko kiša i snegova priroda zaista ne sluša uvek meteroologe.