Ako živite u Beogradu, Kulturni centar je sigurno uticao na vašu urbanu svest, čineći vas (što često sa ponosom ističemo) “građaninom sveta”. Iz mnoštva aktivnosti Kulturnog centra proistekao je i bogat sajt koji te aktivnosti prati. Centralni informativni punkt predstavlja nedeljni pregled aktivnosti, ali vredi pogledati i najave programa za tekući mesec. Na raspolaganju je i pretraga pomoću koje možete lakše da nađete ono što vas zanima ali i da se podsetite na neke protekle aktivnosti Centra. Ovde će biti smeštena arhiva Oktobarskog salona koji, uzgred, ima poseban sajt www.oktobarskisalon.org. Sajt je veoma lepo dizajniran i jednostavno ali funkcionalno organizovan. Ako su kafići centralno mesto vašeg kulturnog života, preporučujemo da pogledate ovaj sajt – možda ćete promeniti mišljenje.

Iako je skoro svake godine bio u najužoj konkurenciji, sajt Zadužbine Ilije M. Kolarca nekako je tek ove godine došao na red za našu godišnju nagradu. Nije da se nešto drastično promenilo na ovoj prezentaciji, verovatnije je da je nedostatak interesovanja (i para) za kulturu prouzrokovao oseku sadržaja posvećenog umetnosti, kulturi i obrazovanju. Pored opštih informacija o aktivnostima Zadužbine, najkorisnije stranice su posvećene programima koncerata i tribina, ali i tradicionalnim manifestacijama kao što su BEMUS, Međunarodno takmičenje Muzičke omladine i Međunarodna tribina kompozitora u kojima se “Kolarac” pojavljuje kao (su)organizator.

Prezentacija Narodnog pozorišta u Beogradu predstavlja lep primer jednostavne i funkcionalne celine koja je podređena predstavljanju osnovnih delatnosti ove nacionalne kuće, a to su drama, opera i balet. U repertoarskom delu naći ćete opširnije podatke o predstavama, sa lepim pratećim galerijama slika. U izradi je i registar umetnika, a nadamo se da će biti povezan hiperlinkovima sa predstavama, a možda i dopunjen gostujućim umetnicima, pogotovo kada se radi o operi i baletu. Sve u svemu, odmereno i funkcionalno – dostojno nacionalnog teatra.

Narodna biblioteka Srbije postala je 2005. godine članica Evropske biblioteke (theeuropeanlibrary.org), ambicioznog projekta panevropske orijentacije, zajedno sa još 11 vodećih biblioteka Starog kontinenta. Trenutno je srpski jedan od osam evropskih jezika na kom je moguće pretraživanje centralnog evropskog kataloga. Prema izveštaju Uneska iz maja 2005. godine, Konzorcijum za objedinjenu nabavku stranih naučnih časopisa i baza podataka kojim rukovodi NBS učinio je Srbiju regionalnim liderom u domenu dostupnosti naučnih informacija. I sve ovo je dostupno elektronski, preko prezentacije Narodne biblioteke Srbije. Ako već ne čitate knjige, čitajte barem sa monitora…

Svake godine je pravo zadovoljstvo stići do “Projekta Rastko”. Tu dileme nema, jer “Rastko” nije samo prezentacija, već projekat koji živi, neprestano nalazeći nove smerove u kojima se širi, povezuje i razvija. Lepo je videti da srpska kultura živi od prvih životopisa do stripa, čak i bez ćevapčića i trubača, i to preplićući se i povezujući sa ostalima. Ako globalizaciju shvatimo kao harmoniju a ne jednoglasje, onda je “Rastko” značajan ton u akordu okruženja, ali zaista jedinstven i prepoznatljiv po svom nastupu. Drago nam je što postoji…

Obojena tradicionalnim vizantijskim bojama, ova prezentacija redovno prati aktivnosti Srpske Pravoslavne Crkve. Prošle godine je formirana upravljačka struktura koja ukazuje da će se na ovom sajtu naći sadržaji koji objašnjavaju istorijat, osnove bogoslovlja, ustrojstvo Pravoslavoslavne crkve, ali i objašnjenje sasvim posebnih pojmova kao što su Slava i Svetitelji, značajnih za srpsko Pravoslavlje. Sa nestrpljenjem očekujemo popunjavanje ovih segmenata prezentacije, jer nam se čine bar jednako značajnim kao i dnevne aktivnosti.