Šta smo radili pre, kad nije postojao Google? Onaj ko je želeo da zna, išao je u biblioteku i zarad znanja preturao mnoge police i knjige. Naravno, susret sa originalnim izdanjem uvek je posebna radost, a Narodna biblioteka Srbije veoma vredno radi na digitalizaciji, pa je količina materijala pozamašna a vrednost, rekli bismo, već neprocenjiva. U skeniranom ili tekstualnom obliku, dostupno je mnogo knjiga, novina, časopisa, ali i različitog dokumentacionog materijala. Uporedo sa arhiviranjem, razvija se i COBISS, virtuelna biblioteka Srbije sa sve većim elektronskim bibliotečkim fondom i sada već vrlo naprednim tehnikama za pretraživanje. S vremena na vreme posetite biblioteku, jer još dugo nijedan Internet pretraživač neće pred vas izneti takvu vrstu blaga koje vas motiviše za nova saznanja i kreativnost.

Nakon toliko godina, teško je naći nešto što već nije rečeno o “Projektu Rastko”. Malo je onih koji bar nekada nisu posetili prezentaciju ovog projekta, bilo u potrazi za retkim delima u elektronskom obliku koje Rastko vredno skuplja, bilo da nađu vredne dodatne informacije iz gotovo svih oblasti društvenih nauka. Naravno, tradicija i njeno očuvanje i dalje su u centru pažnje ovog sajta, ali kao što već nekoliko godina naglašavamo, “Rastko” pomno prati i beleži tekuća zbivanja, čuvajući vredan materijal od koga se tradicija i pravi. U toku je i tehničko unapređenje sistema, pa se nadamo da će ova već pozamašna zbirka dokumenata biti još sistematičnije sređena i lakša za pretragu.

Web prezentacija Srpske akademije nauka i umetnosti je iznenađujuće dobro urađen sajt, naročito nakon prošlogodišnjeg redizajna. Od državnih institucija smo navikli na prilično loš “korporativan” dizajn koji daje informacije ali ne zadovoljava vizuelnom komponentom. Sajt SANU je suprotnost tom konceptu. Naslovna strana u nekoliko stubaca daje najnovije vesti, te najave skorih događaja, kao i linkove ka bitnijim informacijama o Akademiji. Glavni meni vodi ka detaljnijim informacijama o SANU i aktivnostima Akademije, a posebna novost su biografije svih akademika, ne samo današnjih već i ljudi koji su obeležili razvoj nauke i umetnosti u Srbiji tokom prethodnog veka. Engleska verzija je nažalost znatno lošija (verovatno je ostao neki stari dizajn), a loše je i što ne postoji latinična verzija koja bi aktivnosti SANU približila građanima zemalja iz regiona. No, ovo je jedan od pozitivnih primera kako može da se napravi koristan sajt neke institucije.

Wikipedia, besplatna enciklopedija, postala je deo naših života. Jedna od najboljih, aktuelnih enciklopedija sveta godinama se razvija zahvaljujući prilozima korisnika, a nešto duže od dve godine organizovano se radi i na kreiranju krila ove enciklopedije na srpskom jeziku. Naslovna strana je portalskog tipa: sadrži jedan odabrani članak, najznačajnije vesti iz poslednjih nekoliko dana, sekcije “Na današnji dan” i “Jeste li znali…” kao i linkove ka različitim kategorijama članaka. Članaka u Vikipediji na srpskom ima skoro 60.000, a mogu se čitati na ćirilici i latinici. Za sve koji vole da saznaju nove stvari iz raznovrsnih oblasti, domaći deo Vikipedije postaje mesto koje će posećivati svakodnevno.

Specijalizovani “naučni portal mladih” kako su ga autori nazvali, “Viva fizika” je jedan od retkih domaćih sajtova posvećenih fizici. Sadržaj se redovno osvežava, a na naslovnoj strani se pojavljuju vesti vezane za fiziku i srodne oblasti. Članci su razvrstani u 14 kategorija, a na naslovnoj strani se nalaze i linkovi do 10 najsvežijih tekstova. “Viva fizika” ima i forum za diskusiju o naučnim temama, promene sadržaja je moguće pratiti i preko RSS Feed-a, a jedina zamerka je vezana za dizajn koji zahteva da se udubite kako biste shvatili za šta je vezana koja sekcija u opcijama levo i desno od glavnog sadržaja. U svakom slučaju, ovo je projekat kojem predviđamo lepu budućnost ako autori nastave entuzijastični rad na njemu.